Registracija
Croatian Bulgarian Czech English German Hungarian Italian Macedonian Romanian Russian Slovak Slovenian
PDF Štampa El. pošta

ISTORIJAT RAZVOJA NASTAVE IZ PROIZVODNOG MAINSTVA


Proizvodno mainstvo kao posebna oblast mainske tehnike ima dugu istoriju u naem visokokolskom obrazovanju, koja se protee kroz tri stole?a. Dalje se navode najvaniji datumi:

1894:

U semptembru je in. Todor-Toa Seleskovi? biran za profesora Tehni?kog fakulteta Velike kole u Beogradu za predmet Mehani?ka tehnologija.

1895:

13 januara in. Toa Seleskovi? je ukazom ministra prosvete postavljen za profesora Mehani?ke tehnologije na Tehni?kom fakultetu Velike kole.

1897:

Formiran Mainsko-tehni?ki odsek zaslugom Toe Seleskovi?a, koji je projektovao i izdejstvovao nabavku potrebne opreme za mainsko-tehni?ku radionicu.

1905:

U februaru je objavljen Zakon o Univerzitetu u Beogradu u koji prerasta Velika kola. U julu se bira in. A?im Stevovi? za prvog nastavnika za predmet Maine alatljike, Enciklopediju mainstva i Gra?evinske maine.

1922:

Uredbom je Mainski odsek promenio naziv u Mainsko-elektrotehni?ki odsek Tehni?kog fakulteta koji je postojao sve do marta 1946.

1923/
1924:

Uredbom iz 1922. godine uvodi se Odsek za Mainske inenjere i predmet Maine alatke koji je dodeljen prof. in. Aleksandru I. Kosickom.

1932:

Po optoj uredbi Univerziteta donetoj na osnovu Zakona o univeritetima na Mainsko elektortehni?kom odseku, pored ostalih, osnovana je i Katedra za maine alatljike.

1945:

Nastava iz predmeta Maine alatke i Oprema aviona poverena je tada asistentu in. Pavlu Stankovi?u.

1946:

Formira se Mainski zavod Univerziteta (upravnik prof. dr M. Nenadovi?).

1946:

Na sednici Mainskog odseka 2.10 odlu?eno je da se predmet Maine alatke i Industrijska proizvodnja maina predaje svim studentima VII i VIII semestra. Ova odluka je realizovana tek kolske 1948/49 a dotada je predavan predmet Maine alatke.

1948:

Tehni?ki fakultet izdvojen iz Univerziteta u samostalnu Veliku kolu u Beogradu, a Mainski odsek pretvoren u Mainski fakultet u Beogradu.

1948:

Odlukom Saveta Tehni?kog fakulteta formirane su katedre, a predmeti iz proizvodnog mainstava su uklju?eni u Katedru za osnove mainstva.

1948:

Prof. Pavle Stankovi? je biran za docenta za predmet Maine alatke i postavljen za upravnika Mainskog zavoda (od 1952/53 Zavod za maine alatke Mainskog fakulteta).

1948:

Diplomirao je prvi mainski inenjer iz Maina alatki i to 24 maja.

1953:

Prof. dr Pavle Stankovi? sa saradnicima je projektovao prvu hidrauli?nu kratkohodnu rendisaljku za Industriju maina ILReleznik na bazi ?ega je izra?en i prototip.

1956:

Formirana je Katedra za industrijsku proizvodnju (pored proizvodnog mainstva obuhvatala je i oblast nau?ne organizacije rada).

1960:

Uveden je novi stepenasti sistem studiranja; u III i IV semestru Mainska obrada je opti kurs. Studenti pripremno-proizvodnog odseka sluaju u VI, VII i VIII semetru predmete Maine alatke i oprema i Mainska obrada.

1960:

Statutom Mainskog fakulteta formirana je pored ostalih i Katedra za tehnologiju (pored proizvodnog mainstva obuhvatala je i oblast mainskih materijala).

1961:

Zaklju?en je prvi ugovor o realizaciji nau?no-istraiva?kog projekta iz oblasti obrade rezanjem, izme?u Industrije alata iz Trebinja, Saveznog fonda za nau?ni rad i Mainskog fakulteta -Zavod za maine alatke.

1963:

Formiran Institut za alatne maine i alate od strane izvrnog ve?a SR Srbije, Udruenja proizvo?a?a maina alatki-Mainounion i Mainskog fakulteta.

1965:

Odrano je prvo Savetovanje proizvodnog mainstva u Beogradu.

1965:

U novu zgradu Mainskog fakulteta preseljen je Zavod za maine alatke.

1966:

Odbranjena je prva doktorska disertacija iz oblasti proizvodnog mainstva na Mainskom fakultetu u Beogradu.

1970:

Instaliran je prvi kompjuter na Mainskom fakultetu.

1971:

Pored ostalih organizovana je i Poslediplomska kola proizvodnog mainstva.

1971:

Odran prvi Simpozijum upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala.

1972:

Formirana je Katedra za proizvodno mainstvo i potom u okviru reorganizacije Mainskog fakulteta po OOUR-ima ustanovljen je i JUR za proizvodno mainstvao i primenu kompjutera (JUR 1.01). ef Katedre je prof. dr Vladimir olaja.

1973:

Dogradnjom konvencionalne glodalice, na Katedri za proizvodno mainstvo realizovana prva numeri?ki upravljana maina alatka, koja je pored eksperimentalne namene, kori?ena i za izradu delova sloene geometrije za potrebe doma?e industrije. To je bila prva numeri?ki upravljana maina alatka na bazi vertikalne glodalice. Donet novi nastavni plan I program studija.

1975:

Osnovana je zajednica za Jedinstveno upravljanje proizvodno-tehnolokim informacionim resursima za industriju prerade metala -JUPITER sistem.

1977:

Izvrena je prva modernizacija Zavoda za maine alatke uvo?enjem novog kompjuterskog laboratorijskog centra baziranog na Digital ra?unarima PDP 11/34 i PDP 11/03. Donet novi nastavni plan i program studija.

1980:

Izvrena je druga modernizacija Zavoda za maine alatke i formiran CeNT, instaliran je prvi obradni centar u Zavodu za maine altke HBG80.

1982:

Donet novi nastavni plan i program studija.

1983:

U svetskom pregledu sistema za projektovanje tehnologije primenom kompjutera uvrten je i Mainski fakultet Katedra za proizvodno mainstvo i Zavod za maine alatke.

1987:

U okviru reorganizacije Mainskog fakulteta i ukidanja OOUR-a formiran je Institut za proizvodno mainstvo i CIM na Mainskom fakultetu. Donet novi nastavni plan i program studija.

1990:

Instaliran industrijski robot GOKO RG-01 u Zavodu za maine alatke.

1991:

Instaliran edukacioni industrijski robot MITSUBISHI MOVEMASTER-EX u Zavodu za maine alatke.

1992:

Instaliran industrijski robot LOLA 50 u Zavodu za maine alatke, i dobijen je Profil projector ISOMA, M-119 od firme ALATI PP KORUN iz Uica.

1995:

Zavrena izgradnja novog laboratorijskog prostora Centra za nove tehnologije (CeNT). Formirana prva lokalna ra?unarska mrea, koja je ujedno bila i prva ra?unarska mrea na Mainskom fakultetu u Beogradu. Donet novi nastavni plan i program studija.

1996:

Zna?ajno opremanje CeNT-a kapitalnom laboratorijskom opremom (numeri?ki strug PH42, obradni centar HMC 500 i erozimat). Dobijena je licenca za softwer: Windows 95, Office 95, Visual C++, Visual Fortran i Netware 4.1.

1997:

Kupljen je softverski paket PTC PRO/Engineer.

1999:

Donet novi nastavni plan i program studija.