Registracija
Croatian Bulgarian Czech English German Hungarian Italian Macedonian Romanian Russian Slovak Slovenian
PDF Štampa El. pošta

ISTORIJAT RAZVOJA NASTAVE IZ PROIZVODNOG MAŠINSTVA


Proizvodno mašinstvo kao posebna oblast mašinske tehnike ima dugu istoriju u našem visokoškolskom obrazovanju, koja se proteže kroz tri stole?a. Dalje se navode najvažniji datumi:

1894:

U semptembru je inž. Todor-Toša Seleskovi? biran za profesora Tehni?kog fakulteta Velike škole u Beogradu za predmet Mehani?ka tehnologija.

1895:

13 januara inž. Toša Seleskovi? je ukazom ministra prosvete postavljen za profesora Mehani?ke tehnologije na Tehni?kom fakultetu Velike škole.

1897:

Formiran Mašinsko-tehni?ki odsek zaslugom Toše Seleskovi?a, koji je projektovao i izdejstvovao nabavku potrebne opreme za mašinsko-tehni?ku radionicu.

1905:

U februaru je objavljen Zakon o Univerzitetu u Beogradu u koji prerasta Velika škola. U julu se bira inž. A?im Stevovi? za prvog nastavnika za predmet Mašine alatljike, Enciklopediju mašinstva i Gra?evinske mašine.

1922:

Uredbom je Mašinski odsek promenio naziv u Mašinsko-elektrotehni?ki odsek Tehni?kog fakulteta koji je postojao sve do marta 1946.

1923/
1924:

Uredbom iz 1922. godine uvodi se Odsek za Mašinske inženjere i predmet Mašine alatke koji je dodeljen prof. inž. Aleksandru I. Kosickom.

1932:

Po opštoj uredbi Univerziteta donetoj na osnovu Zakona o univeritetima na Mašinsko –elektortehni?kom odseku, pored ostalih, osnovana je i Katedra za mašine alatljike.

1945:

Nastava iz predmeta Mašine alatke i Oprema aviona poverena je tada asistentu inž. Pavlu Stankovi?u.

1946:

Formira se Mašinski zavod Univerziteta (upravnik prof. dr M. Nenadovi?).

1946:

Na sednici Mašinskog odseka 2.10 odlu?eno je da se predmet Mašine alatke i Industrijska proizvodnja mašina predaje svim studentima VII i VIII semestra. Ova odluka je realizovana tek školske 1948/49 a dotada je predavan predmet Mašine alatke.

1948:

Tehni?ki fakultet izdvojen iz Univerziteta u samostalnu Veliku školu u Beogradu, a Mašinski odsek pretvoren u Mašinski fakultet u Beogradu.

1948:

Odlukom Saveta Tehni?kog fakulteta formirane su katedre, a predmeti iz proizvodnog mašinstava su uklju?eni u Katedru za osnove mašinstva.

1948:

Prof. Pavle Stankovi? je biran za docenta za predmet Mašine alatke i postavljen za upravnika Mašinskog zavoda (od 1952/53 Zavod za mašine alatke Mašinskog fakulteta).

1948:

Diplomirao je prvi mašinski inženjer iz Mašina alatki i to 24 maja.

1953:

Prof. dr Pavle Stankovi? sa saradnicima je projektovao prvu hidrauli?nu kratkohodnu rendisaljku za Industriju mašina ILR–Železnik na bazi ?ega je izra?en i prototip.

1956:

Formirana je Katedra za industrijsku proizvodnju (pored proizvodnog mašinstva obuhvatala je i oblast nau?ne organizacije rada).

1960:

Uveden je novi stepenasti sistem studiranja; u III i IV semestru Mašinska obrada je opšti kurs. Studenti pripremno-proizvodnog odseka slušaju u VI, VII i VIII semetru predmete Mašine alatke i oprema i Mašinska obrada.

1960:

Statutom Mašinskog fakulteta formirana je pored ostalih i Katedra za tehnologiju (pored proizvodnog mašinstva obuhvatala je i oblast mašinskih materijala).

1961:

Zaklju?en je prvi ugovor o realizaciji nau?no-istraživa?kog projekta iz oblasti obrade rezanjem, izme?u Industrije alata iz Trebinja, Saveznog fonda za nau?ni rad i Mašinskog fakulteta -Zavod za mašine alatke.

1963:

Formiran Institut za alatne mašine i alate od strane izvršnog ve?a SR Srbije, Udruženja proizvo?a?a mašina alatki-Mašinounion i Mašinskog fakulteta.

1965:

Održano je prvo Savetovanje proizvodnog mašinstva u Beogradu.

1965:

U novu zgradu Mašinskog fakulteta preseljen je Zavod za mašine alatke.

1966:

Odbranjena je prva doktorska disertacija iz oblasti proizvodnog mašinstva na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

1970:

Instaliran je prvi kompjuter na Mašinskom fakultetu.

1971:

Pored ostalih organizovana je i Poslediplomska škola proizvodnog mašinstva.

1971:

Održan prvi Simpozijum upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala.

1972:

Formirana je Katedra za proizvodno mašinstvo i potom u okviru reorganizacije Mašinskog fakulteta po OOUR-ima ustanovljen je i JUR za proizvodno mašinstvao i primenu kompjutera (JUR 1.01). Šef Katedre je prof. dr Vladimir Šolaja.

1973:

Dogradnjom konvencionalne glodalice, na Katedri za proizvodno mašinstvo realizovana prva numeri?ki upravljana mašina alatka, koja je pored eksperimentalne namene, koriš?ena i za izradu delova složene geometrije za potrebe doma?e industrije. To je bila prva numeri?ki upravljana mašina alatka na bazi vertikalne glodalice. Donet novi nastavni plan I program studija.

1975:

Osnovana je zajednica za Jedinstveno upravljanje proizvodno-tehnološkim informacionim resursima za industriju prerade metala -JUPITER sistem.

1977:

Izvršena je prva modernizacija Zavoda za mašine alatke uvo?enjem novog kompjuterskog laboratorijskog centra baziranog na Digital ra?unarima PDP 11/34 i PDP 11/03. Donet novi nastavni plan i program studija.

1980:

Izvršena je druga modernizacija Zavoda za mašine alatke i formiran CeNT, instaliran je prvi obradni centar u Zavodu za mašine altke HBG80.

1982:

Donet novi nastavni plan i program studija.

1983:

U svetskom pregledu sistema za projektovanje tehnologije primenom kompjutera uvršten je i Mašinski fakultet – Katedra za proizvodno mašinstvo i Zavod za mašine alatke.

1987:

U okviru reorganizacije Mašinskog fakulteta i ukidanja OOUR-a formiran je Institut za proizvodno mašinstvo i CIM na Mašinskom fakultetu. Donet novi nastavni plan i program studija.

1990:

Instaliran industrijski robot “GOŠKO” – RG-01 u Zavodu za mašine alatke.

1991:

Instaliran edukacioni industrijski robot MITSUBISHI MOVEMASTER-EX u Zavodu za mašine alatke.

1992:

Instaliran industrijski robot LOLA 50 u Zavodu za mašine alatke, i dobijen je Profil projector ISOMA, M-119 od firme ALATI PP KORUN iz Užica.

1995:

Završena izgradnja novog laboratorijskog prostora Centra za nove tehnologije (CeNT). Formirana prva lokalna ra?unarska mreža, koja je ujedno bila i prva ra?unarska mreža na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Donet novi nastavni plan i program studija.

1996:

Zna?ajno opremanje CeNT-a kapitalnom laboratorijskom opremom (numeri?ki strug PH42, obradni centar HMC 500 i erozimat). Dobijena je licenca za softwer: Windows 95, Office 95, Visual C++, Visual Fortran i Netware 4.1.

1997:

Kupljen je softverski paket PTC PRO/Engineer.

1999:

Donet novi nastavni plan i program studija.