ISTORIJAT RAZVOJA NASTAVE IZ PROIZVODNOG MAŠINSTVA

Proizvodno mašinstvo kao posebna oblast mašinske tehnike ima dugu istoriju u našem visokoškolskom obrazovanju, koja se proteže kroz tri stoleća. Dalje se navode najvažniji datumi:

U semptembru je inž. Todor-Toša Selesković biran za profesora Tehničkog fakulteta Velike škole u Beogradu za predmet Mehanička tehnologija.

13 januara inž. Toša Selesković je ukazom ministra prosvete postavljen za profesora Mehaničke tehnologije na Tehničkom fakultetu Velike škole.

Formiran Mašinsko-tehnički odsek zaslugom Toše Seleskovića, koji je projektovao i izdejstvovao nabavku potrebne opreme za mašinsko-tehničku radionicu.

U februaru je objavljen Zakon o Univerzitetu u Beogradu u koji prerasta Velika škola. U julu se bira inž. Aćim Stevović za prvog nastavnika za predmet Mašine alatljike, Enciklopediju mašinstva i Građevinske mašine.

Uredbom je Mašinski odsek promenio naziv u Mašinsko-elektrotehnički odsek Tehničkog fakulteta koji je postojao sve do marta 1946.

Uredbom iz 1922. godine uvodi se Odsek za Mašinske inženjere i predmet Mašine alatke koji je dodeljen prof. inž. Aleksandru I. Kosickom.

Po opštoj uredbi Univerziteta donetoj na osnovu Zakona o univeritetima na Mašinsko –elektortehničkom odseku, pored ostalih, osnovana je i Katedra za mašine alatljike.

Nastava iz predmeta Mašine alatke i Oprema aviona poverena je tada asistentu inž. Pavlu Stankoviću.

Formira se Mašinski zavod Univerziteta (upravnik prof. dr M. Nenadović).

Na sednici Mašinskog odseka 2.10 odlučeno je da se predmet Mašine alatke i Industrijska proizvodnja mašina predaje svim studentima VII i VIII semestra. Ova odluka je realizovana tek školske 1948/49 a dotada je predavan predmet Mašine alatke.

Tehnički fakultet izdvojen iz Univerziteta u samostalnu Veliku školu u Beogradu, a Mašinski odsek pretvoren u Mašinski fakultet u Beogradu.

Odlukom Saveta Tehničkog fakulteta formirane su katedre, a predmeti iz proizvodnog mašinstava su uključeni u Katedru za osnove mašinstva.

Prof. Pavle Stanković je biran za docenta za predmet Mašine alatke i postavljen za upravnika Mašinskog zavoda (od 1952/53 Zavod za mašine alatke Mašinskog fakulteta).

Diplomirao je prvi mašinski inženjer iz Mašina alatki i to 24 maja.

Prof. dr Pavle Stanković sa saradnicima je projektovao prvu hidrauličnu kratkohodnu rendisaljku za Industriju mašina ILR–Železnik na bazi čega je izrađen i prototip.

Formirana je Katedra za industrijsku proizvodnju (pored proizvodnog mašinstva obuhvatala je i oblast naučne organizacije rada).

Uveden je novi stepenasti sistem studiranja; u III i IV semestru Mašinska obrada je opšti kurs. Studenti pripremno-proizvodnog odseka slušaju u VI, VII i VIII semetru predmete Mašine alatke i oprema i Mašinska obrada.

Statutom Mašinskog fakulteta formirana je pored ostalih i Katedra za tehnologiju (pored proizvodnog mašinstva obuhvatala je i oblast mašinskih materijala).

Zaključen je prvi ugovor o realizaciji naučno-istraživačkog projekta iz oblasti obrade rezanjem, između Industrije alata iz Trebinja, Saveznog fonda za naučni rad i Mašinskog fakulteta -Zavod za mašine alatke.

Formiran Institut za alatne mašine i alate od strane izvršnog veća SR Srbije, Udruženja proizvođača mašina alatki-Mašinounion i Mašinskog fakulteta.

Održano je prvo Savetovanje proizvodnog mašinstva u Beogradu.

U novu zgradu Mašinskog fakulteta preseljen je Zavod za mašine alatke.

Odbranjena je prva doktorska disertacija iz oblasti proizvodnog mašinstva na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Instaliran je prvi kompjuter na Mašinskom fakultetu.

Pored ostalih organizovana je i Poslediplomska škola proizvodnog mašinstva.

Održan prvi Simpozijum upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala.

Formirana je Katedra za proizvodno mašinstvo i potom u okviru reorganizacije Mašinskog fakulteta po OOUR-ima ustanovljen je i JUR za proizvodno mašinstvao i primenu kompjutera (JUR 1.01). Šef Katedre je prof. dr Vladimir Šolaja.

Dogradnjom konvencionalne glodalice, na Katedri za proizvodno mašinstvo realizovana prva numerički upravljana mašina alatka, koja je pored eksperimentalne namene, korišćena i za izradu delova složene geometrije za potrebe domaće industrije. To je bila prva numerički upravljana mašina alatka na bazi vertikalne glodalice. Donet novi nastavni plan I program studija.

Osnovana je zajednica za Jedinstveno upravljanje proizvodno-tehnološkim informacionim resursima za industriju prerade metala -JUPITER sistem.

Izvršena je prva modernizacija Zavoda za mašine alatke uvođenjem novog kompjuterskog laboratorijskog centra baziranog na Digital računarima PDP 11/34 i PDP 11/03. Donet novi nastavni plan i program studija.

Izvršena je druga modernizacija Zavoda za mašine alatke i formiran CeNT, instaliran je prvi obradni centar u Zavodu za mašine altke HBG80.

Donet novi nastavni plan i program studija.

U svetskom pregledu sistema za projektovanje tehnologije primenom kompjutera uvršten je i Mašinski fakultet – Katedra za proizvodno mašinstvo i Zavod za mašine alatke.

U okviru reorganizacije Mašinskog fakulteta i ukidanja OOUR-a formiran je Institut za proizvodno mašinstvo i CIM na Mašinskom fakultetu. Donet novi nastavni plan i program studija.

Instaliran industrijski robot “GOŠKO” – RG-01 u Zavodu za mašine alatke.

Instaliran edukacioni industrijski robot MITSUBISHI MOVEMASTER-EX u Zavodu za mašine alatke.

Instaliran industrijski robot LOLA 50 u Zavodu za mašine alatke, i dobijen je Profil projector ISOMA, M-119 od firme ALATI PP KORUN iz Užica.

Završena izgradnja novog laboratorijskog prostora Centra za nove tehnologije (CeNT). Formirana prva lokalna računarska mreža, koja je ujedno bila i prva računarska mreža na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Donet novi nastavni plan i program studija.

Značajno opremanje CeNT-a kapitalnom laboratorijskom opremom (numerički strug PH42, obradni centar HMC 500 i erozimat). Dobijena je licenca za softwer: Windows 95, Office 95, Visual C++, Visual Fortran i Netware 4.1.

Kupljen je softverski paket PTC PRO/Engineer.

Donet novi nastavni plan i program studija.